VIDELA SAM
«MESEČINU» U SUBOTICI
27,
mart
2008
Fotogalerija
 Uveče
oko 11 sati smo stigli ispred Tehničke škole. Bilo je to u
jednoj mirnoj ulici, gde je jedba bolp učične rasvete. Ali
upravo onda, kada sam počela razmišljato o tome dali smo na
odgovarajućoj lokaciji, odjedom je istrčao iz zgrade jedan
mladiá i srdaéno nas je pozdravio u svom klubu. Bio je jedan od
mladih vođa kluba, koji ima zadatak., student volonter, čiji je
zadatak da radi i priprema decu i mlade za učestvovanje u
programu Mesečina, i da ih nadzire. Otpratonas nas je gore do
čajne kuhinye, da bi odložili svoj prtljag i da bi videli kakvo
posluženje pripremaju. To smo brzo obavili i sišli smo u suteren
škole, gde se nalaze prostorije samog Kluba „Mesečina”.
Klubove
„Mesečina” u okviru projekta Udruženja za pozitivnu
komunikaciju „Klub 21” osnovao je u Srbiji Kiš Deže, profesor
pedagogije u penziji, koji je i sam radio u gore spomenutoj
školi, a ovakvih klubova već ima u brojnim školama po Subotici i
šire. Klubovi predstavljaju za decu bezbedno mesto za boravak
svakog petka uveče od 7 ili 8 sati sve do ponoći. U stvarnosti,
klubovi predstavljaju mnogo više od toga. U svakom klubu, koji
smo posetili stoni tenis, ston fdbal, pikado i dr. igrao
pedesetoro, pa i stotinu dece. Drugi su radili gimnastičke
korektivne vežbe, ili su baš učestvovali u radu neke radionice
ručnog rada ili su igrali plesove. Škola od svega toga poprima
saim drugačiju atmosferu, nego što u njoj preko dana vlada.
Odrasli volonteri Programa „Mesečina (profesori, studenti,
striji učenici ili roditelji) uključuju decu u programe raznih
kreativnih aktivnosti, i pomažu im da tim putem i da pronađu
sebe i da ispolje soju ličnost ucelosti. Deca sem toga dobijaju
i kvalitetnu toplu hranu.
Od
ove dece mnogi ne učestviju ni u kakvim vanškolskim aktivnostima.
Nakon tragične smrti dvoje mladih u Subotici od predoziranja
heroina Deže još ubeđeniji u to (ako je to upošte moguće) da bez
razlike svoj deci je neophodno u nekom sistemskom obliku
organizovati slobodno vreme uveče i ispuniti to korisnim
aktivnostima. Az önkéntes klubvezetőkből pedig láthatóan ugyanaz
az eltökéltség sugárzik, hogy biztosítsák a rászoruló
fiataloknak ezeket a programokat.
Subotica je udaljena od mađarske granice svega oko 10 jardi, i
nastanjena je specifičnom etničkom mešavinom srba, hrvata,
mađara, muslimana i dr. Mađarski jezik govore ovde i druge
nacije (to naglašavam zbog toga, što mađarski jezik se barem
toliko razlikuje od srpskog, koliko npr. engleski od suahelsgog)
, a srpski i hrvatski jezik je dosta sličan, stim što jedan se
služi pripisanju ćiriličnim a drugi latiničnim pismom.
Deže me je predstavio mnogim ljudima. Tako sam mogla upoznati
člana Opštinskog Veća S.O. Subotica resorno zaduženog za sport i
omladinu, skim je on uspostavio partnersku saranju, kao i brojne
predstavnike lokalnog privatnog sektora, koji svojim donacijama
redovno pomažu projekat. Susreo sam i druge predstavnike lokalne
samouprave, koji isto tako kategorički podržavaju projekat. Ova
civilna organizacija je izrasla iz svog društvenog okruženja,
isto okruženje je podržava, okruženje joj predstavlja izvor
energije za rad i samo okruženje učestvuje u njenom radu. Baš
zbog toga organizaciji je obezbeđen sigurni daljnji razvoj jer
se oslanja na rad dobrovoljno angažovane grupe ljudi i na
višestotina oduševljene dece.
Tokom večeri imala sam prilike da vidim bogatsvo aktivnosti „Mesečine”.
Imala sam susrete sa direktorima škola, sa rukovodiocima klubova
i profesorima engleskog jezika u svim klubovima. Ono što je
važno, susrela sam sa više stotina veoma aktivne dece, koja su
uživala u aktivnostima, i dok su prijatno provodili vreme bavili
su se fizičkim
vežbama. Program Mesečina je koncipiran tako, da ne dominira
uspeh na takmičenjima, ali da razvija sportsko ponašanje i duh
kolektivizma.
Zadnje izneneađenje večeri je usledelo nakon užine. Čim su se
začuli zvuci glasne hip-hop muzike, odmah sam znala da je reč o
kurioztetu: trojica dečaka desetogodišnjaka počela su izvoditi
street-style break danc!
Katy Love
|
.jpg)
