SPORSTKO-KOMUNIKACIJSKI KAMP «MESEČINE»
U SUBOTICI
8.
januar 2008.
Fotogalerija
Službeni
podaci
Udruženje za pozitivnu komunikaciju «Klub 21» i Opština
 Subotica, resor sporta i omladine
je u okviru Programa «Mesečina» 14. 15 i 16 decembra 2007.
organizovala je multietnički, sportsko-komunikacijski kamp pod
nazivom «Kulture, konflikti i mladi» u Osnovnoj školi «Kizur
Ištvan» u Subotici, na kome su učestvovali deca i omladinci iz
Srbije i Mađarske. Organizaciju kampa u značajnojmeri potpomogla
Fondacija «Šansa za stabilnost» (Chance for Stability) iz
Segedina, na čiji se konkurs Udruženje «Klub 21» sa svojim
projektom kampa konkurisao sa uspehom. U aktivnostima kampa
učestvovalo je 12 klubova i stručnih organizacija, ustanova iz
dve zemlje sa ukupno 133 učesnika. Iz gostujućih klubova
učestvovalo je 40, a iz subotičkih 87 takmičara u četiri
sportske grane (stoni tenis, košarka, pikado i stoni fudbal).
Zajedno sa odraslim gostima i takmičarima u subotnjim
aktivnostima Kluba «Mesečina» učestvovalo je oko 150 ljudi.
(Franjo Galac profesor, glavni organizator sportskih
nadmetanja)
Jedna
od ključnih vrednovanja realizacije ciljeva kampa
«150 učesnika uglavnom dece, omladine pet nacija, na prvi pogled
su se veoma razlikovali, komunicirali su na nekom drugom jeziku,
druge su vereispovesti, drugačiji im je socijalni status, druge
su im navike, odrastaju u drugačijoj sredini a ipak nalaze
zajedničko interesovanje, a to je lopta! Srbi, Hrvati, Mađari,
Romi, Albanci najpre samo bojažljivo, merkajući se, prilaze
jedna drugima, a posle zagrevanja odjednom nestaju sve
različitosti među njima. Niz utakmica su odigrali bez i
jedneglasnije ili ružnije reči. Lep doživljaj je posmatrati decu
aznihkrajeva kako se zajedno igraju. Videli smo neverovatno lepe
stvari: kako jedan dečak Mađar, iz Sentandreje pleše (Break
Dance) sa četiri mala putpuno tamnoputa roma iz srbije, na
jednoj od pauza košarkaških utakmica.» ... «Kadeti košarkaškog
kluba iz Sentandreje nadmetali su se sa vršnjacima, , članovima
košarkaškog kuba «Roling» iz Veternika. Veternik je praktično
predgrađe Novog Sada. Mnogi stanovnici Veternika su članovi
srpskih porodica doseljenih iz Bosne i Hrvatske bežeći od pakla
rata. Utakmica je odigrana bez sudije i bez ijedne glasnije reči.
Nije bilo nezadovoljstva i konflikata. Videli smo decu koja žele
da se upoznaju, igraju i druže i koja su se dobro osećala na
sportskim nadmetanjima sve do zore.»
(Dr Ferenc Kovač, predsednik košarkaškog kluba iz
Sentandreje)
Sportsko-pedagoško
vrednovanje sa praktičkim zaključkom
«Košarkaši, pinpongaši i ostali takmičari, ali i posmatrači iz
redova studenata osećali su se u tojmeri dobro, i smatraju
susrete u okvuru Programa Mesečina u toj meri korisnim, da bih
voleo da se sledeći sličan program aktivnosti održi na
učiteljskom fakultetu»
(Dr Josip Lepeš, docent, profesor fizičkog vaspitanja na
subotičkom Učiteljskom fakultetu, koji je učesnicima kampa
održao interesantno interaktivno predavanje na temu «Droga u
sportu».)
Ponekad
se dešava da priroda nadjača projekat
«Na Rokinom salašu smo dočekali učesnike kampa raznim
interesantnim radionicama starih zanata.
U drugim prilikama deca na te aktivnosti navale kao pčele na
med. Sada nije bilo tako. Bilo mi je simpatično kako su se
spontano i oduševljeno uključila deca jednu od najdrevnijih
delatnosti ili igara na svetu, u grudvanje po svežem snegu.»
(Mr Ištvan Hulo, biolog, direktor subotičkog muzeja,
domaćin)
Lekcije iz multikulturalizma
«Bili smo svedoci ispoljavanju i posebnih osobenosti pojedinih
naroda i grupa unutar njih. Saznali smo npr. da među romskom
decom ni jedno pitanje u vezi odnosa među polovima nije strano.
Polazeći na večeru jedan simpatišan mališa (oko 8 godina) iz
grupe novosadske romske grupe radoznalo je upitao, da li će
posle večere biti zabave sa curama, upotrebivši žargonski izraz
za to. Prihvatili smo to kao dečju šalu»
(Deže Kiš, koordinator klubova «Mesečina»)
Svojstven
duhovit prikaz naslova kampa
Mimo takmičenja, komunikacijski program kampa započeo je već
nakon prelaska granice. Pošto smo žurili na svečano otvaranje
samo malko smo kretali brže od dozvoljenog (71 km/čas). Uslikao
nas jedan revnosni čuvar bezbednosti saobraćaja, dobrog vida
čija je višejezična komunikacija svela se na dve reči:
3000 Dinara. Telefonskim pozivom kulturno smo rešili
problem, i tako izbegli konflik. Kako ne bi, kad u
humanitartni i preventivni program Klubova «Mesečina» u Subotici
prate i podržavaju i predstavnici službe bedzbednosti. Posle
prijateljskog pozdrava naš kombi pun mladih bezbedno je
stigao u sportski kamp.»
(Peter Jakab, predsednik Mađarskog zemaljskog saveza
ponoćnih sporskih takmičenja)
Stručnjaci
adiktologije spašavaju decu od predavanja o prevenciji
narkomanije
«Obacestili su nas da imamo na raspolganju još pola sata, ali mi
bi da završimo. Mogli bismo još mnogo toga kazati ali vi ste već
ogladneli a poslepodnvna i noćna takmičenja zahtevaće maksimum
vaše energije. Zato predavnja nćemo dužiti na uštrb vaših
sportskih uspeha.»
(Livia Jo Horti i Tinde Ric Denč, stručni
saradnici iz EXSPECTA, u podne u 12 sati)
Naši sportski dresovi znak su zajedništva
«Svaki gostujući učesnik kampa dobio je naš dres (simbol Kluba «Mesečina»),
što je izazvalo veliko oduševljenje među takmičarima, a i
navijači su želeli da dođu do tih dresova. Čak su bili spremni
da ih plate. Šteta što nismo imali u rezervi više tih dresova,
da bi i njima darovali.»
(Milan Torbica, koordinator Kluba «Mesečina» u Osnovnoj
školi «Jovan Mikić»)
I
dobar humor je kultura, štoviše ...
«Na svečanom otvaranju desilo se nešto neobično. Deo programa je
bio da se svaki klub predstavi. Neko se predstavio pevanjem,
neko filmom, neko plesom, neko rečima. Promovisanje ekipe iz
Sentandreje preuzeo je na sebe vođa ekipe Peter Jakab na
mađarskom jeziku. Deže Kiš se trudio da izgovorene reči odmah
prevodi publici na srpskom jeziku. Prve rečenice Petera Jakaba
«uspeo» je prevevesti na isti jezik tako savršeno da je
sinonimama rekao sve isto što je i govornik, samo na nekom
«ovdašnjem» mađarskom jeziku. Taj slučajni ili namerni lapsus
čika Dežea nagrađen je aplauzom i ovacijama publike.» ..... «A
naš prevodilac nastavio je dalje prevod sada već na srpskom
jeziku kao da se ništa nije dogodilo. Taj prevod su već razumeli
i gosti iz Veternika i Novog Sada. Iskreno se nadam da o ovome
svemu sačuvan neki videosnimak jer bi sigurno obogatio metodiku
prevođenja.»
(Tibor Lošonc, student građevine, volonter Kluba «Mesečina») |
.jpg)
