ČLANOVI SUBOTIČKOG KLUBA „MESEČINA” NA
MEĐUNARODNOM STONOTENISKOM PRVENSTVU
Čemer, 27.X 2007.
 Radujući
se pozivu, već nekoliko dana pre polaska uzeli smo u ruke
monografiju mesta i naravno kartu Pešte sa okolinom. Pošli smo
na put sa 4 takmičara na međunarodni turnir.
Stigli smo oko podne po divnom sunčanom vremenu. Lepo su nas
dočekali. Videlo im se na izrazu lica da se raduju našem dolasku.
Na to smo i mi postali veseliji. Do početka turnira imali smo na
raspolaganju skoro celo popodne za upoznavanje mesta i okoline.
Uzimajući u obzir mišljenje dece najpre smo krenuli ka „Hungaroring”-u.
Po divnom vremenu obišli smo poznati teren sa spoljne strane i
parkirajući pred glavni ulaz pokušali smo i ući. Kad su na ulazu
saznali da smo iz Subotice odmah su nam dozvolili da uđemo.
Poseban doživljaj je bio upoznati dosadašnje pobednike staze i
videti skulpture velemajstora automobilizma, odnosno bivše
prvake sveta „Formule 1”.
Vrativši se sa staze u Mođorodu obišli smo naselje na obalama
potoka Čemer i odšetali do obližnjeg jezera gde smo sa novim
poznanicima razgovarali o ribolovačkim veštinama. Deca su sa
posebnim interesovanjem učestvovala u tom druženju. Brzo je
prošlo vreme i oko 17 sati smo se vratili u Halu sportova.
Prijavili se i čekali početak takmičenja. Dok je takmičarska
komisija bila zauzeta oko žrebovanja, odjednom se na ulazu
pojavio proćelav stariji gospodin širokih ramena, koga deca nisu
mogla poznati, ali mi, striji, koji smo navijali za njega davnih
sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, odmah smo ga
prepoznali. Bio je to mnogostruki mađarski reprezentativac
svetski i evropski stonoteniski šampion Ištvan Jonjer.
Predstavio se i pokazao deci na licu mesta svoj čuveni top spin
koga su kinezi zvali „kifla”, kojim ih je najčešće pobeđivao, i
odigrao nekoliko poena sa svim učesnicima turnira.
Članovi subotičkog kluba „Mesečina” su se pošteno borili, svako
u svojoj kategoriji. Najveći uspeh postigao je Robert Jenei u
kategoriji srednjoškolaca, osvojio je prvo mesto. S
oduševljenjem je primio medalju i pehar. Takmičenje se završilo
u zoru oko 4 sata. Sačekavši tombolu kao završni akord
takmičenja članovi subotičke ekipe su sa osmehom na licu i uz
reči zahvalnosti napustili borilište.
U nedelju ujuto u pola pet smo krenuli kući, pod veoma
teškim okolnostima. Bila je velika magla. Takmičari od toga nisu
osetili ništa jer su brzo zaspali od napornog dana. Siguran sam
da su tada utonuli u jedan od najlepših snova svog dosadašnjeg
života.
Galac Ferenc
|
.jpg)
